Neprofitna organizacija Pacifički institut u Kaliforniji, izveštava da u mnogim područjima, posebno u zemljama u razvoju, ima sve manje pijaće vode. U dvogodišnjoj studiji pod nazivom “Voda u svetu” kaže se da je najozbiljnija situacija u Aziji i Africi, dok se Kina suočava sa pravom “vodenom katastrofom”.
U izveštaju o vodi u svetu kaže se da je čiste vode sve manje i da je era lakog pristupa izvorima vode na izmaku.
Predsednik Pacifičkog instituta, Piter Glik skreće pažnju da:
"milijardu ljudi nema pristup čistoj vodi za piće, a dve i po milijarde, ili više, nemaju adekvatne sanitarije, pretežno u Africi i južnoj Aziji".
Naučnici u Američkoj Nacionalnoj Agenciji za Aeronautiku i svemirska istraživanja (NASA), tvrde da je led koji prekriva Severni ledeni okean tanji nego ikad. Istraživači NASA-e i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu u državi Kolorado izveštavaju da nedavno formirani morski led, koji je podložniji sezonskom otopljavanju, sada čini 90 odsto ledenog pokrivača na Arktiku i da bi to moglo da dovede do još izraženijeg globalnog zagrevanja.
Ako je verovati naučnicima NASA-e i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu, led na Arktiku se topi i tanji je nego ikad.
Tom Vagner iz NASA-e kaže da je to ozbiljan problem.
Trajekti na solarni pogon, koji sada saobraćaju u Sidneju, u Australiji, uskoro će početi da se koriste i u luci u Hong Kongu. Novi trajekti smeniće znatno bučnije, sadašnje trajekte, sa motorima koji zagađuju vazduh..
U suštini, reč je o trajektima sa hibridnim pogonom, koji koriste dizel motore samo kada moraju. Sa ovakvim dizajnom, trajekti mogu da koriste čak i energiju vetra kao dodatni izvor pogonske energije.
Osnivač i direktor firme Solar sejlor, Robert Dejn, razvio je ovu ideju sa grupom saradnika i uz podršku premijera Australije, Boba Houka.
"Slično kao hibridni auto - kada se kreće sporo ili manevriše brod koristi struju, odnosno energiju sunca, a kada dostigne brzinu od oko 6 čvora, prelazi na dizel pogon. Znači, nikada nije bez pogonske energije," kaže Dejn.
Solarne ćelije mogu da se okreću prema suncu, a ugrađene su u panele koji deluju kao jedra, tako da brod može da koristi i energiju vetra.
Kompjuter na brodu precizno izračunava dobijenu i utrošenu energiju, omogućavajući zapovedniku da planira potrošnju i struje i tečnog goriva.
Novi, evropski satelit, 'CryoSat-2', precizno će meriti promene na polovima, ali i na glečerima i velikim santama leda, [ESA VIDEO ] koji zajedno pokrivaju 20% planete.
Vođa naučnog tima Kriosata, Dankan Vingam, kaže da će glavni fokus biti na Arktiku i Antarktiku, jer polarne kape igraju ključnu ulogu u regulaciji klime na zemlji.
CryoSat 2 opremljen Radar Altimetrom (SIRAL) Photo: ESA - P. Carril
"U suštini, nadamo se da će nam Kriosat dati sliku o tome kako se velike ledene površine menjaju. I antarktički i arktički led doprinose promeni nivoa mora, s tim što led na Arktiku posebno utiče na klimu u Evropi" kaže Vingam.
Kriosat 2 je težak 700 kilograma, a opremljen je uređajima proverenim na prethodnim satelitima. Međutim, ovaj satelit poneće jedan specijalni senzor.
"Tu tehniku smo proverili na ranijim, posebno evropskim satelitima, ERS i Envisat. Ali ovoga puta imamo i senzor specijalno sagrađen da rešava probleme sa ledom. Kriosat će nam slati potpuno nove podatke, iz orbite koja je podešena za taj problem" kaže Vingam.
Pune tri godine, Kriosat 2 će sa visine od 700 kilometara centimetarskom preciznošću meriti debljinu leda. Doktor Džoni Džohansen iz norveškog Ekološkog centra Nansen, u Bergenu, kaže da će to dovesti do punog razumevanja promena nivoa mora.
"Još ne znamo tačno zašto nivo mora negde raste, a drugde opada. Za to nam je potrebno da znamo koliko se brzo tope glečeri i ledeni pokrivači. Potrebno nam je da znamo kako se okeani zagrevaju. Ali neće biti lako sastaviti sve to u punu sliku i puno razumevanje zašto se nivo mora menja" kaže doktor Džohansen.
Meteorolozi i okeanografi širom sveta nestrpljivo čekaju prve podatke sa Kriosata 2, koji bi trebalo da pruži do sada najveću količinu podataka o jednom od važnih činilaca klimatskih promena.
Izvor: VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike.
Video: 'Novi polarni satelit meriće topljenje leda na polovima'.
Kiruna S i X-band station. Photo: ESA - S. Corvaja.
Vlada Republike Srbije donela je Nacionalni program zaštite životne sredine,
na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine.
To je najvažniji, sveobuhvatni, intersektorski, strateški dokument iz oblasti
zaštite životne sredine, kojim se obezbeđuje planiranje i upravljanje toj oblasti
u periodu od narednih deset godina.
Jedan od ključnih dokumenata koji je korišćen prilikom izrade Nacionalne strategije održivog razvoja Srbije bio je nacrt Nacionalnog programa zaštite životne sredine, pod nazivom NEAP dokument čija je izrada započeta 2004. uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju.
Nacionalni program zaštite životne sredine je pripremljen u cilju razvoja moderne politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji, tokom sledeće decenije. Biće realizovan Akcionim planom, koji će obezbediti pravni i institucionalni osnov za brojne projekte u procesu približavanja Evropskoj uniji i korišćenje finansijskih sredstava iz budžeta i pretristupnih fondova.
Program je urađen tako da omogući podizanje kvaliteta životne sredine i unapređenje kvaliteta života stanovništva u Republici Srbiji. Kao strateški dokument, Program predstavlja sredstvo za rešavanje prioritetnih problema u oblasti zaštite životne sredine u zemlji i doprinosi pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
Nacionalni program zaštite životne sredine možete preuzeti ovde [PDF].
