Organizovano odnošenje otpada u Srbiji povećano za 30 odsto

Procenat stanovništva obuhvaćenog organizovanim odnošenjem otpada povećan je na 77,23 odsto, čime je Srbija ostvarila povećanje za skoro 30 odsto u odnosu na 2009. godinu kada je započela akcija Očistimo Srbiju. U toku je izgradnja 26 reciklažnih centara, koji će sa sedam postojećih, činiti mrežu koja će omogućiti da se u Srbiji reciklira značajan deo kućnog otpada. U okviru akcije „Prijavite lokaciju za čišćenje", pokrenute 10. oktobra, do sada je prijavljeno 516 lokacija od čega je očišćena skoro polovina, istakao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić, predstavljajući rezultate akcije Očistimo Srbiju za 2011. godinu.

Do 2009. godine organizovano je prikupljano samo oko 60 odsto komunalnog otpada u Srbiji i prepoznajući nizak nivo upravljanja otpadom kao jedan od najvećih problema životne sredine u zemlji, pokrenuli smo akciju Očistimo Srbiju. Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom postavljen je cilj da se poveća broj stanovnika obuhvaćenih sistemom sakupljanja otpada na 75 odsto do 2014. godine. Ministarstvo je u okviru akcije Očistimo Srbiju, kroz Fond za zaštitu životne sredine lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima  800 miliona dinara za sufinansiranje nabavke kanti, kontejnera, kamiona i druge komunalne opreme, kao i za uklanjanje divljih deponija - naveo je ministar Dulić.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući navedenoj pomoći u komunalnom opremanju, cilj da do kraja 2014. obuhvat prikupljanja otpada bude povećan na 75 odsto, ostvaren je za godinu i po dana, umesto za prvobitno planirane četiri godine.

Drugi veliki zahtev je bio da smanjimo pritisak prikupljenog komunalnog otpada na postojeće sanitarne deponije, zbog čega smo započeli izgradnju 26 reciklažnih centara širom Srbije, koji će uz postojećih sedam, činiti mrežu od 33 reciklažna centra. Oni će omogućiti da se uvede primarna selekcija otpada u domaćinstvima, jer se njihovom izgradnjom obezbeđuju uslovi da se separisani otpad adekvatno skladišti i priprema za krajnju preradu u reciklažnoj industriji. U reciklažnim centrima je predviđeno prikupljanje ambalažnog otpada: papira, plastike, aluminijuma, stakla, tetrapaka, kao i posebnih tokova otpada: električnog i elektronskog, guma, akumulatora, baterija, otpadnih ulja - ukazao je ministar Dulić.

Izgradnja reciklažnih dvorišta će, kaže on, omogućiti suštinsku promenu u načinu upravljanja otpadom u Srbiji. Otpad se neće više tretirati kao đubre, već kao sirovina pogodna za dalju preradu. Smanjiće se količina otpada koji se odlaže na deponije, obezbediće se sirovine za razvoj reciklažne industrije, te omogućiti da se komunalna preduzeća modernizuju i postanu efikasnija. To će sve omogućiti značajne uštede i učiniti Srbiju znatno čistijom i zdravijom zemljom.

Veliki doprinos rešavanju problema upravljanja otpadom ima i akcija Veliko spremanje Srbije, u kojoj je 4. juna učestvovalo 289.534 registrovanih volontera, koji su sa 5.311 lokacija uklonili više od 150 hiljada kubnih metara otpada. Organizovanjem te akcije, ostvarili smo značajne uštede. Sakupljanje otpada u komunalnim preduzećima po metru kubnom košta oko 1.200 dinara, čime smo za samo jedan dan uštedeli 180 miliona dinara - naglasio je ministar Dulić.

Podsetivši da je 10. oktobra pokrenuta akcija „Prijavite lokaciju za čišćenje", u okviru koje je za dva meseca očišćeno 213 lokacija od 516 registrovanih na portalu www.ocistimosrbiju.rs

Akcija je zamišljena tako da građani putem interneta prijavljuju lokacije za čišćenje i uglavnom u njoj učestvuju korisnici društvenih mreža. Značajno je podsetiti da je u martu 2009. bilo registrovano 4.318 divljih deponija, a sada ih imamo 1.602, što znači da je očišćeno 62,89 odsto deponija. Deo preostalih deponija nije moguće očistiti jer bi se time prepunile postojeće sanitarne deponije. Zbog toga je u narednim godinama potrebno izraditi i sprovesti projekte sanacije i rekultivacije sanitarnih i izgraditi regionalne deponije - zaključio je ministar Dulić.

Izvor: Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja