NASA: Ledeni pokrivač na Arktiku tanji nego ikad
Naučnici u Američkoj Nacionalnoj Agenciji za Aeronautiku
i svemirska istraživanja (NASA),
tvrde da je led koji prekriva Severni ledeni okean tanji nego ikad.
Istraživači NASA-e i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu
u državi Kolorado izveštavaju da nedavno formirani morski led,
koji je podložniji sezonskom otopljavanju,
sada čini 90 odsto ledenog pokrivača na Arktiku
i da bi to moglo da dovede do još izraženijeg globalnog zagrevanja.
Ako je verovati naučnicima NASA-e i Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu,
led na Arktiku se topi i tanji je nego ikad.
Tom Vagner iz NASA-e kaže da je to ozbiljan problem.
"Ovo je jedan od najboljih primera šta se dešava, dok Zemlja počinje da se zagreva zbog gasova koji izazivaju efekat staklene bašte", kaže Vagner.
Naučnici kažu da je 90 odsto leda na Arktiku formirano u poslednje dve godine i da je stoga ledeni prekrivač tanak. Tokom 1990-ih taj procenat je iznosio između 40 i 60 odsto, i Vagner dodaje da će ovaj tanji led dovesti do povećanja sezonskog topljenja ove godine.
"Deblji led traje duže. Otporniji je na topljenje i vetar ga teže raznosi", ističe Vagner.
On upozorava da bi povećanje tankog leda i više njegovog topljenja moglo i da poveća globalnu temperaturu.
"Trenutno, severni pol funkcioniše kao džinovski klima urežaj za Zemlju.""To je bukvalno veliko ogledalo na vrhu planete
koje reflektuje sunčeve zrake", objašnjava Vagner.
Kako kaže, manjak leda ostavlja vodu u okeanima izloženu Suncu, a ona absorbuje sunčeve zrake, zagrevajući Zemlju. Vagner naglašava da bi topljenje leda moglo da promeni celokupni ekosistem Arktika i utiče na životinje koje žive tamo.
"Kako led nestaje, dolazi do potpune promene lanca ishrane, a mi ne možemo da znamo kakav će biti uticaj svega toga", ističe Vagner. Vagner kaže da bi naučna zajednica morala da bolje objasni fenomen klimatskih promena javnosti. U međuvremenu, na drugom kraju sveta, ledeni breg 'Vilkins' je na ivici raspadanja. Ledeni most koji je održavao breg u mestu nedavno se srušio, usmerivši još veću pažnju međunarodne zajednice na problem topljenja leda u polarnim oblastima.
Tokom zime vetrovi i morske struje odnose deleove debelog, višegodišnjeg leda iz severnog ledenog okeana.
U prošlosti, taj deblji led obnavljan je naslagama novog leda koji je 'preživeo' nekoliko letnjih sezona topljenja.
Procenjuje se da će se do 2100. nivo svetskih mora podići za oko 4 centimetra.
Grafikon: Robert Simmon, na osnovu podataka 'Johannes Oerlemans'
Univerziteta, Utrecht.Izvor: Ketrin Kenon, Vašington, SAD. VOA - 'Otvoreni studio' Glasa Amerike.
Slike: NASA
“Dobar„ komentar
Akcija “Sat Zemlje 2009.”
"Sat Zemlje" je tradicionalna medjunarodna akcija
u sklopu borbe protiv klimatskih promena,
koja je 2009. godine prvi put organizovana i u Srbiji.
Akcija "Sat za našu panetu",
u organizaciji WWF-a, uspešno je održana u preko 2.800 gradova u 83 države. Milioni ljudi širom sveta su 28.marta 2009. godine u 20:30 časova po lokalnom vremenu solidarno isključli svetla na sat vremena u znak upozorenja i protesta zbog globanog zagrevanja.Svetla su bila isključena na najznačajnijim objektima.
Akciju su podžali Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Zrenjanin, Vranje, Gornji Milanovac, Kragujevac, Zaječar, Pančevo, Vršac, Prokuplje, Smederevska Palanka, Kikinda, Sopot, Bečej, Sokobanja, Ljubovija, Babušnica, Negotin, Lučani, Guča, Koceljevo, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Žitište, Apatin, Beočin, Tutin, Srbobran i Surdulica, isključivanjem osvetljenja na spomenicima, javnim zgradama, radnjama i ostalim objektima.
Akciju na medjunarodnom nivou organizuje WWF,
a u Srbiji je podržana od Ministarstva zivotne sredine i prostornog planiranja,
mnogih organizacija, preduzeća, lokalnih samouprava i pojedinaca. Centar za drustveni aktivizam Srbije
OBAVEZNO PROCITAJTE
JELENA MILENKOVIC | 18. 05. 2011.
OVA STRANICA JE UTICALA NA MENE DA PROMENIM POGLED NA SVET SADA SHVATAM OPASNOST POTRUDICU SE DA I DRUGIMA TO DOKAZEM!!!!!HVALA VAM!!!! =D